Стеван Раичковић-КАМЕНА УСПАВАНКА
КАМЕНА УСПАВАНКА
САМО ЈЕ БУДИЛА МИР
О проста ружо говора
Зашто те пролећа буде
Заспалу међу два мора
На усни плаве луде?
О сви смо ломни ко штап
На...
Mehr
Стеван Раичковић-КАМЕНА УСПАВАНКА КАМЕНА УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни плаве луде? О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха. Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш. . . Што склапаш вид? Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир. РУКЕ БОЛА Дај речи густе ко смола И речи као крв неопходне За наше празне руке бола Подигнуте у светло подне. Дај ону страшну реч што тоне Још непробуђена у мрак меса
Weniger
Ab olivera andjelic
Adobe PDF Dokument
Veröffentlicht am Nov. 2nd 2011
Seiten: 28
Aufrufe: 12
Downloads: 0
Autor i koordinator projekta: Dejan Zagorac
Saradnici na projektu: Jelena Bjegovi}, Mima Majstorovi}
Zavod za prou~avawe kulturnog razvitka Republike Srbije, januar 2010.
godine
Gastronomska mapa Srbije
Rezultati istra`ivawa Odeqewa za za{titu prirodne i kulturne ba{tine
29.
03.
10.
-Gastronom.
qxp 4/9/2010 12:28 PM Page 1
Ab olivera andjelic
Adobe PDF Dokument
Veröffentlicht am Okt. 29th 2011
Seiten: 54
Aufrufe: 10
Downloads: 0
Калефи, најстарија београдска породица!
Памтим, дакле постојим
Поуздани подаци сведоче да је први предак ове породице овде сахрањен 1800.
године.
Међутим, неки посредни докази упућују...
Mehr
Калефи, најстарија београдска породица! Памтим, дакле постојим Поуздани подаци сведоче да је први предак ове породице овде сахрањен 1800. године. Међутим, неки посредни докази упућују да су Калефи дошли у Београд пре више од 300 година. О томе и још понечем говори Бреда Калеф, потомак. . . Непосредан повод за причу која следи угнездио се у уводном делу једне друге повести. Реч је о тексту „Историја моје породице” коју је у „Годишњаку града Београда”, књига LI/2004, објавио Марко Д. Леко, потомак једне од најстаријих београдских породица. У њему, у том делу приче, господин Леко господствено је исписао и ове редове: „Важно је истаћи да ми нисмо најстарија београдска породица чији потомци и данас живе у Београду. Колико је мени познато, најстарија београдска породица је породица Калеф. Они у Београду обитавају непрекидно три стотине година. Данас у Београду живи потомак те породице, госпођа Бреда Калеф, примадона опере београдског Народног позоришта. . . ” Дакле, ово је повест о
Weniger
Ab olivera andjelic
Adobe PDF Dokument
Veröffentlicht am Okt. 28th 2011
Seiten: 4
Aufrufe: 33
Downloads: 0
Први српски светски путник
Мистерија Костић
Име Боре Костића, шаховског велемајстора и светског путника, налази се у свим светским
енциклопедијама
Шахисти знају да је Бора Костић...
Mehr
Први српски светски путник Мистерија Костић Име Боре Костића, шаховског велемајстора и светског путника, налази се у свим светским енциклопедијама Шахисти знају да је Бора Костић први српски велемајстор, подсећа их и традиционални Меморијални турнир у Вршцу. Промиче ту још који податак с нејасном представом о шахисти светском путнику. Уосталом, давно то беше, у она стара, предратна времена. Његови Вршчани су одређенији - Костића уздижу као једног од великана које је овај банатски град подарио свету уз сликара Пају Јовановића, поету Васка Попу и оца српске драме Јована Стерију Поповића. Свом чика-Бори подарили су споменик у Градском парку, његовим шаховским реквизитима дичи се Градски музеј. А једна улица у Београду, тамо, на Бежанији, зове се по овом велемајстору из давнина. Борислав Костић (1887-1963) био је првак Југославије 1936. (са Пирцом) и 1938. године (самостално). У националном тиму играо је на четири предратне олимпијаде, а на првој званичној у историји шаха, у Лондо
Weniger
Ab olivera andjelic
Adobe PDF Dokument
Veröffentlicht am Okt. 28th 2011
Seiten: 8
Aufrufe: 1
Downloads: 0
Опсада Београда 1456.
године
Ватрена јулска ноћ
На Калемегдану, у близини Дефтердареве капије, стоји скромни камени споменик на коме је
на српском и мађарском написан следећи текст: „На...
Mehr
Опсада Београда 1456. године Ватрена јулска ноћ На Калемегдану, у близини Дефтердареве капије, стоји скромни камени споменик на коме је на српском и мађарском написан следећи текст: „На овом месту 22. јула 1456. године браниоци Београда на челу са Јанком Хуњадијем извојевали су велику победу над Турцима”. Ово је прича о том догађају Опсада Београда – како је то видео Мухамед Бег, чувени турски минијатуриста из 16. века
Weniger
Ab olivera andjelic
Adobe PDF Dokument
Veröffentlicht am Okt. 28th 2011
Seiten: 8
Aufrufe: 5
Downloads: 0
Џорџ Гершвин
РАПСОДИЈА ЗА ЗАВОДНИКА
„Живот је као џез.
Најбољи је кад импровизујеш!”, рекао је једном приликом славни
амерички пијаниста и композитор Џорџ Гершвин.
Тако је углавном и...
Mehr
Џорџ Гершвин РАПСОДИЈА ЗА ЗАВОДНИКА „Живот је као џез. Најбољи је кад импровизујеш!”, рекао је једном приликом славни амерички пијаниста и композитор Џорџ Гершвин. Тако је углавном и живео оставивши дубок траг у историји уметничке музике Lepa Srbija :: Za slušanje i uživanje :: Lepše je sa muzikom И онда кад је већ био славан и уважаван као пијаниста и композитор, Џорџ Гершвин (1898–1937) често је размишљао о томе ко би могао да му помогне да проникне у тајне компоновања, односно оркестрације. Чињеница да званично није завршио ниједну школу музике, није га остављала на миру. Чак је помишљао да би његов професор композиције могао да буде чувени руски музичар Игор Стравински (1882–1971). Уосталом, пореклом су били из истог града – Петрограда. Легенда каже да је једном приликом Гершвин упитао Стравинског: – Колико бисте тражили за час оркестрације? – А колико годишње зарађујете? – узвратио је Стравински. – Неколико стотина хиљада долара – одговорио је Гершвин. Непријатну тишину пр
Weniger
Ab olivera andjelic
Adobe PDF Dokument
Veröffentlicht am Okt. 28th 2011
Seiten: 4
Aufrufe: 1
Downloads: 0
„Албанија” - знамен Београда
Лепотица на челу улице
Да ли на основу архитектуре треба судити о времену и људима, или на основу народа треба
извести став о архитектури? Архитектура је...
Mehr
„Албанија” - знамен Београда Лепотица на челу улице Да ли на основу архитектуре треба судити о времену и људима, или на основу народа треба извести став о архитектури? Архитектура је засигурно одраз разних чинилаца и утицаја који се дешавају у друштву. Сходно томе, она тежи да задиви, уплаши, изазове страхопоштовање, узнемири или да засени својим изгледом Сваки град има своју архитектонску историју, успоне и падове, смене стилова, династија и владавина - архитектура, као сведок свега тога, са својим становницима даје душу самом граду. Тако је свака грађевина, опет, прича за себе и има своју прошлост, било једноставну и кратку или дугу и сложену, али никада обичну. Људске судбине и судбине ових здања нераскидиво су повезане и испреплетане, и самим тим стварају најзанимљивије приче. У 19. веку, у време када је Београд био главни град који су сачињавале претежно приземне и неке једноспратне грађевине, и када су тек почињали да навиру утицаји са Запада и да се побуђује свест о могућно
Weniger
Ab olivera andjelic
Adobe PDF Dokument
Veröffentlicht am Okt. 28th 2011
Seiten: 4
Aufrufe: 1
Downloads: 0
Јован Јовановић Змај
АЛА ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ
„Ишао сам у кафане и гостионице где он сеђаше, седао сам близу њега, уплетао се у
разговор, грохотом се смејао његовим досеткама и шалама,...
Mehr
Јован Јовановић Змај АЛА ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ „Ишао сам у кафане и гостионице где он сеђаше, седао сам близу њега, уплетао се у разговор, грохотом се смејао његовим досеткама и шалама, покушавао да и сам избацим коју, али ми све би узалуд. Никада Бранко озбиљније не скрену пажњу на мене, никада не проговори правце са мном, сем што ми један једини пут рече две речи, које су таке да их не могу поновити у јавности” Овако је Јован Јовановић Змај описао своје упорно залагање да се приближи и спријатељи са својим великим узором и обожаваним српским песником Бранком Радичевићем. И никада се два великана српског песништва нису истински зближила. Један је одлазио са овоземаљских путева са свом својом трагиком, други долазио носећи печат своје трагичне животне судбине и великог песничког стваралаштва. Јован Јовановић Змај био је обожаван у своје време, али су га критичари савременици и оспоравали. Ипак, до данашњих дана није му оспорен значај највећег српског песника за децу. Уз његове стихове
Weniger
Ab olivera andjelic
Adobe PDF Dokument
Veröffentlicht am Okt. 28th 2011
Seiten: 7
Aufrufe: 8
Downloads: 0
Бранко Радичевић-ПЕСМЕ
Српској омладини
ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ
Кад сам синоћ овде била
И водице заитила,
Дође момче црна ока
На коњицу лака скока,
Поздрави ме, зборит оде:
„Дајде, селе,...
Mehr
Бранко Радичевић-ПЕСМЕ Српској омладини ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ Кад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока, Поздрави ме, зборит оде: „Дајде, селе, мало воде!“ Ове речи — слатке стреле —
Weniger
Ab olivera andjelic
Microsoft Word
Veröffentlicht am Okt. 28th 2011
Seiten: 281
Aufrufe: 6
Downloads: 0